Бој на Граховцу (1858.) 0001    На хиљаду и осме стотине 0002    И педесет и осме године 0003    Телар виче од јутра до мрака 0004    У бијелу граду Цариграду, 0005    Телар виче, нигда не престаје, 0006    Све спомиње паше и везире: 0007    "Брже да сте цару на дивану!" 0008    Кад се Турци на диван скупише, 0009    На дивану код свога султана, 0010    Сви султану листом говораху: 0011    "Наш султане, огријало сунце! 0012    "Што си за нас итро поручио? 0013    "Која ти је голема невоља, 0014    "Кад си с Русом ти мир учинио 0015    "А краљеве имаш пријатеље?" 0016    На то султан њима одговара: 0017    "Како што је, моја браћо Турци! 0018    "Ал’ чујете, али не хајете 0019    "За Данила Петровића књаза, 0020    "За проклету ловну Гору Црну, 0021    "Која нама црне јаде даје, 0022    "Јаде даје, никад не престаје? 0023    "Данас вишег душманина немам 0024    "Баш влашкога краља ниједнога 0025    "Од Данила Петровића књаза, 0026    "Од старине душманина мога, 0027    "Он не слуша краља ниједнога, 0028    "Но устаде Србин на оружје 0029    "Супроћ мене Отмановић-цара, 0030    "Сву је моју рају узбунио, 0031    "Зато послах Јајак-пашу мога 0032    "И шњим војске четири хиљаде, 0033    "Не би л’ како помирио рају, 0034    "Ал’ не даде црногорски књаже, 0035    "Посла војску, разби Јајак-пашу, 0036    "Пашу разби, ис’јече му војску, 0037    "Па се равној Суторини спушти 0038    "До границе бечкога ћесара, 0039    "Ту паланку моју разорио, 0040    "Царски барјак под ногом згазио, 0041    "Штоно турски закон не подноси; 0042    "И то њему доста не бијаше, 0043    "Но одметну све Васојевиће 0044    "До Новога бијела Пазара, 0045    "Дробњак, Пиву, Гацко до Мостара, 0046    "Не познаје мене за султана, 0047    "Но све оде на поље Цетиње, 0048    "Поклони се Петровићу књазу. 0049    "Ово, Турци, добро бити неће, 0050    "Сву ће Босну дићи на оружје. 0051    "Зато више живјети не могу, 0052    "Док не свладам ону змију љуту, 0053    "Која ми је пуно додијала, 0054    "Више но сви краљи и ћесари. 0055    "Но је л’ мајка родила јунака 0056    "И турскијем опасала пасом, 0057    "Да му данем силну своју војску, 0058    "Да шњом пође ловној Гори Црној? 0059    "Ако би му Бог и срећа дала, 0060    "Тер би Гору освојио Црну, 0061    "Погубио Петровића књаза, 0062    "Бих метнуо њега за везира 0063    "Пред свом војском мохур сеибијом. 0064    "А ево му згода и вријеме, 0065    "Јер ја имам добра пријатеља, 0066    "Баш од Беча бечкога ћесара, 0067    "Он је Гору затворио Црну, 0068    "Ево има шес година дана, 0069    "Од како је метнуо пандуре, 0070    "Не да њима праха ни олова". 0071    Кад то чуше паше и везири, 0072    Сви везири ником поникоше, 0073    И у диван паше погледаше, 0074    Многи знаду што су Црногорци, 0075    Пак не смију војску прифатити, 0076    Јер се боје бруке и срамоте; 0077    Ал’ не гледа јунак од старине, 0078    Породицом из земље Черкеске, 0079    Но султана међу очи црне: 0080    "Ево, царе, Ферук-паше твога, 0081    "Дај ми војске дванаест хиљада, 0082    "Све низама по избор солдата, 0083    "Којизи су школу научили, 0084    "И војничку срећу прокушали 0085    "На бијелу граду Силистрији, 0086    "Силистрији и Севестопољи 0087    "Спроћ Мошкова душманина твога, 0088    "И подај ми Кадрик-пашу твога, 0089    "Ја ћу поћи влашкој Гори Црној, 0090    "Ако Бог да и Мухамед светац, 0091    "Петровића књаза погубићу." 0092    То је цару много мило било, 0093    Све му даде, што паша искаше, 0094    И сувише бијела фермана. 0095    Све то слуша мушир-Омер-паша, 0096    Тер Феруку паша проговара: 0097    "Ферук-пашо, царево уздање! 0098    "Ну послушај старца Омер-пашу, 0099    "Ако мислиш одит’ Гори Црној 0100    "На витеза Петровића књаза, 0101    "Узми војске и тријест хиљада, 0102    "Јер ти не знаш што су Црногорци, 0103    "Нити знадеш за њихове кланце, 0104    "А ја знадем што су Црногорци, 0105    "Удриће ти триста на хиљаду, 0106    "А хиљада на десет хиљада, 0107    "Ја сам скоро шњима војевао 0108    "Два мјесеца од године дана, 0109    "Многу војску моју погубише. 0110    "Кунем ти се свецом Мухамедом 0111    "И сеџадом, на коју клањамо, 0112    "Ђе сам био с војском угрезнуо, 0113    "Да у слоги бјеху Црногорци, 0114    "Жива мене уфатити ћаху, 0115    "И сву моју погубити војску." 0116    Ферук паша не слуша везира, 0117    Но окупи своју силну војску, 0118    Све војника дванаест хиљада, 0119    Осам узе убојни топова, 0120    Па окрену своју силну војску, 0121    Навезе се у атеш ђемије, 0122    Пак зајезди низ то море сиње, 0123    Извезе се Клеку бијеломе, 0124    Здраво дође у граду Мостару. 0125    Како дође, ситну књигу пише 0126    Наћил-паши босанском везиру: 0127    "Наћил-пашо, велики везиру! 0128    "Имам изун такви од султана, 0129    "Да покупим по Босни низаме, 0130    "Хајде с војском бијелу Мостару, 0131    "Да идемо на Карадаглију, 0132    "Којено је цару додијала." 0133    Кад везиру ситна књига дође, 0134    Он покупи по Босни низаме, 0135    Оде с војском бијелу Мостару, 0136    Ту се турске паше прикупише, 0137    Силновиту војску подигоше, 0138    Окренуше низ Херцеговину, 0139    Здраво доше бијелу Требињу, 0140    Ту су с војском тамбор учинили, 0141    Па су паше вијећ’ вијећале, 0142    Како бише с војском ударили. 0143    Пак дозваше Ченгијћ-Хајдар-бега, 0144    "Хајдар-беже, пиле од сокола! 0145    "Ево теби војске три хиљаде, 0146    "Хајде право Пиви и Дробњаку 0147    "На јунака Церовић-Новицу, 0148    "Који ти је баба погубио, 0149    "И сву нашу рају одметнуо, 0150    "Узми барјак, немо’ почасити. 0151    Па ми зову Јајак-пашу млада: 0152    "Јајак-пашо, све моје уздање! 0153    "Ево теби војске пет хиљада, 0154    "Хајде с војском бијелу Никшићу, 0155    "Ту ћеш с војском тамбор учињети, 0156    "Али немој с војском ударити, 0157    "Змија да те не удари љута, 0158    "Док не чујеш нашу силну војску, 0159    "Да је сишла у поље Грахово, 0160    "И на Хумац тамбор учинила, 0161    "Ондар дигни твоју силну војску, 0162    "Пак ти удри жупи Грачаници 0163    "На књажевој бијелој фортици, 0164    "Којуно је скоро начинио 0165    "Спрама Никша града бијелога, 0166    "На срамоту цара честитога." 0167    А трећу ми војску оставише 0168    У Требињу граду бијеломе, 0169    И са војском босанског везира, 0170    Да им таин и захиру спрема, 0171    И да њима буде у индату, 0172    Ако би им од невоље било, 0173    И с везиром паше оставише, 0174    Оставише лукаву лисицу, 0175    По имену Кемал-ефендију, 0176    Кога бјеше царе отправио, 0177    С ефендијом велике дарове, 0178    Да он с књазом чини договоре, 0179    Не би л’ шњима књаза преварио, 0180    И потајно на њега удрио, 0181    Ударио када се не нада; 0182    А сву другу уредише војску, 0183    Да похита у поље Грахово. 0184    Ондар скочи Ченгијћ-Хајдар-беже, 0185    Оде право Пиви и Дробњаку, 0186    И шњим оде војске три хиљаде; 0187    Јајак паша пође пут Никшића, 0188    С пашом пође војске пет хиљада; 0189    Ферук паша оде уз Бањане, 0190    И шњим војске дванаес хиљада, 0191    И одвуче убојне топове, 0192    Собом води Смаил-агин Деда 0193    И остале крајичнике Турке, 0194    Штоно знаду калаузит’ војски. 0195    Све то гледа од планине вила, 0196    Пак полеће на лагана крила, 0197    На Сомину излећела вила, 0198    На Сомину високу планину, 0199    Па кликује танко гласовито, 0200    Зове вила у поље Грахово 0201    По имену Петра војеводу: 0202    "Војеводо, Петре с Љуботиња, 0203    "Није тебе књаже оправио, 0204    "Да ти пијеш кроз Грахово вино 0205    "Са сердаром Пајом капетаном 0206    "И сокјолом Матановић-Петром, 0207    "Него те је књаже отправио, 0208    "Да границу од Турака браниш, 0209    "Да границу Турци не преступе; 0210    "Но на ноге, Петре војевода, 0211    "Ето војска у Бањане горње, 0212    "А сутра ће удрит’ низ Бањане." 0213    Када Петар вилу разумио, 0214    Удари се руком по кољену, 0215    Па он зове Паја капетана: 0216    "Жље га сио са мном, капетане! 0217    "Ето Турци у Бањане равне, 0218    "Но на ноге, да их дочекамо!" 0219    Па скочише три добра јунака, 0220    Виловите коње посједоше, 0221    А за њима друга три стотине. 0222    Кад изишли брду ријечкоме, 0223    Ал’ су Турци сишли низ Бањане, 0224    И велики око учинили 0225    На студену воду Ријечани. 0226    Кад то виђе Петар војевода, 0227    Да су Турци пријешли границу, 0228    Он ми зове Ченгијћа Дед-агу: 0229    "О Турчине, Ченгијћу Дед-аго! 0230    "Јесам ли ти синоћ поручио, 0231    "Да ти паши царевоме кажеш, 0232    "Да границу нашу не преступа?" 0233    Одговара Ченгијћу Дед-ага: 0234    "Не будали, Петре војевода, 0235    "Што границе кажеш и друмове, 0236    "Ако Бог да и Мухамед светац, 0237    "И у здравље цара честитога, 0238    "Граница ј’ нам на поље Цетиње." 0239    То је Петру много мучно било, 0240    Одговара Ченгијћу Дед-аги: 0241    "Бре не лажи, Смаил-агин Дедо, 0242    "И пријед су паше ударали, 0243    "Ал’ Цетиња нијесу гледали, 0244    "Неће ни сад, Дедо, ако Бог да, 0245    "Ал’ послуша’ мога џефердара." 0246    Пуче пушка Петра војеводе, 0247    За њом пуче Паја капетана, 0248    А за Пајом Матановић-Пера. 0249    Ту с Турцима џанак започеше, 0250    Од мегдана рата отворише, 0251    Онден скочи Петар војевода, 0252    Сједе јунак, ситну књигу пише 0253    На Цетиње Петровићу књазу: 0254    "На знање ти, мио господару! 0255    "Јутрос нама Турци ударише, 0256    "И у твоју земљу уљегоше; 0257    "Ми с Турцима џанак учинисмо, 0258    "Од мегдана рата отворисмо, 0259    "И пет њима глава посјекосмо, 0260    "Ал’ сидоше у Граховац Турци 0261    "На погледу поља граховскога, 0262    "У Граховац шанац закопаше, 0263    "Мисле брзо у Грахово систи, 0264    "Но на ноге, мио господару! 0265    "Пошљи нама силновиту војску 0266    "И пред војском војеводу Мирка, 0267    "Да се овден мушки покољемо 0268    "Велика је сила у Турака, 0269    "Има војске дванаест хиљада, 0270    "Осам има огњених топова, 0271    "С војском влада паша Ферук паша." 0272    Кад је Петар књигу направио, 0273    На мезил је књигу отправио. 0274    Дође књига на поље Цетиње 0275    А на руке Петровића књаза; 0276    Када књаже књигу проучио, 0277    Много се је књизи зачудио, 0278    И овако собом говорио: 0279    "Јаох, тужни и манити Турци, 0280    "Што сте тако полудили лудо 0281    "Су вашијех дванаес хиљада, 0282    "Да границу моју потиснете 0283    "И да Црну Гору освојите?" 0284    Пак срдито на ноге скочио, 0285    Себе зове цетињске главаре, 0286    Војеводу Мартиновић-Марка, 0287    Капетана Шпадијера Стефа: 0288    "Ха на ноге, цетињски главари, 0289    "Покупите листом Цетињане, 0290    "Којизи су од вазде јунаци, 0291    "Пак развијте свилене барјаке, 0292    "Хајте с војском у поље Грахово, 0293    "Ту чекајте војеводу Мирка." 0294    Братучеда књаже зовијаше, 0295    По имену Петровића Крца: 0296    "А на ноге, мој сиви соколе! 0297    "Ну појаши добра коња твога, 0298    "Пак похитај у поље Грахово! 0299    "Ту прикупљај и устављај војску." 0300    Перјаничког зове капетана, 0301    По имену Новаковић-Мила: 0302    "А на ноге, Мило капетане, 0303    "Покупи ми ђецу перјанике, 0304    "Хајде с Крцом у поље Грахово, 0305    "Нека моја ђеца перјаници, 0306    "Нек ми храбре и веселе војску." 0307    Па кад књаже нареди домаће, 0308    Он ми себе зимну саклетара: 0309    "Ну донеси неколико карте, 0310    "Раскомати књигу на комаде." 0311    Прву књаже књигу направио 0312    Чеву равну Петру Вукотићу: 0313    "Вукотићу, од старине бане! 0314    "Како примиш лист књиге бијеле, 0315    "Одмах да си на ноге скочио, 0316    "Развиј барјак на бијелу кулу, 0317    "Пак поздрави Јован-капетана, 0318    "И поздрави орла двојеглавног, 0319    "По имену Петровића Луку, 0320    "Харамбашу од Херцеговине, 0321    "Нека купе Оздриниће листом. 0322    "Ти ћеш, Петре, књигу направити, 0323    "Књигу пошљи селу Загарачу, 0324    "А на руке Бошку капетану, 0325    "На крајину силноме јунаку, 0326    "Нека купи Загарчане листом. 0327    "Па кад, Петре, сву окупиш војску, 0328    "Хајде с војском у поље Грахово, 0329    "Ето на нас Отмановић-цара, 0330    "Ваља, Петре, с царом ратовати, 0331    "Над Турцима мегдан одржати 0332    "И јуначку славу задобити, 0333    "Нек се чује у седам краљева, 0334    "Штоно значи ловна Гора Црна." 0335    Ону посла, другу накитио, 0336    Шиље књигу пољу Трешњевоме 0337    На рукама Милошу сердару: 0338    ”О сердаре, од Цуца главару: 0339    "Како примиш лист књигу бијелу, 0340    "Одмах скочи на ноге лагане, 0341    "Полздрави ми војводу Илију, 0342    "Којино је стари мегданџија, 0343    "Ка делија Цмиљанић Илија, 0344    "Пак скупите Цуце свеколике, 0345    "Хајте с војском у поље Грахово." 0346    Ону шаље, трећу направио 0347    У Бјелице Бору капетану: 0348    "О Милићу Боро капетане! 0349    "Како примиш лист књиге бијеле, 0350    "Скочи брже на ноге лагане, 0351    "Па покупи Бјелице јунаке, 0352    "Хајде с војском у поље Грахово." 0353    Ону посла, а четврту пише, 0354    Шаље књигу на равне Његуше 0355    А на руке војеводи Иву: 0356    "Радоњићу, моја десна руко, 0357    "Од старине племићу и бане! 0358    "Како примиш лист књигу бијелу, 0359    "Скочи брже на ноге јуначке, 0360    "Поздрави ми Маша капетана, 0361    "Купи, Иво, све листом Његуше, 0362    "Хајде с војском у поље Грахово." 0363    Ону шаље, а пету написа, 0364    Шаље књигу у племе Ћеклиће 0365    А на руке војеводи Ђуру: 0366    "А на ноге, Ђуро војевода! 0367    "Војевода и соколе сиви! 0368    "Покупи ми све листом Ћеклиће, 0369    "Хајде с војском у поље Грахово." 0370    Ону шаље, а шесту написа, 0371    Шаље књигу Ријечкој нахији, 0372    Сенатору Лукетину Саву: 0373    "Сенаторе, мој мили соколе! 0374    "Ти си мене вазде вјеран био, 0375    "И с Турцима вазде војевао, 0376    "Како примиш лист књигу бијелу, 0377    "Скочи брже на ноге јуначке, 0378    "Поздрави ми Ђока капетана, 0379    "Пак дигните Цеклињане листом, 0380    "Без крваве на крајину Жупе, 0381    "Пак кад дођеш селу Добрскоме, 0382    "Поздрави ми Ника капетана, 0383    "Нека дигну ђецу Добрљане, 0384    "Хајде с војском на поље Цетиње, 0385    "Јер вас чека Мирко војевода." 0386    Ону шаље, седму написао, 0387    Седму посла књигу Љуботињу, 0388    На сокола Станка капетана: 0389    "А на ноге, Голубовић-Станко! 0390    "Покупи ми листом Љуботинце, 0391    "И поздрави Мила капетана, 0392    "Нека дигне Грађане јунаке, 0393    "Хајде с војском на поље Цетиње, 0394    "Ал’ похитај, мој соколе сиви, 0395    "Јер вас чека Мирко војевода." 0396    Ону посла, а осму написа, 0397    Осму посла самом попу Ђуру, 0398    У књигу га књаже поздрављаше, 0399    И овако у њу говораше: 0400    "О војводо, све моје уздање! 0401    "Војводство си на сабљу добио, 0402    "Јер си вазде храбро војевао, 0403    "Зато сам те шевом учинио, 0404    "Да ти с мојом гардом комадираш, 0405    "Брже да си на поље Цетиње, 0406    "Да пред гардом будеш у Грахово, 0407    "Јер се, попе, царом завадисмо, 0408    "Ваља царом мегдан дијелити." 0409    Кад се ситне књиге растурише 0410    Од Ријеке до Чева крвава, 0411    Војводама на руке падоше. 0412    Кад војводе књиге разгледаше, 0413    Војводе се на ноге дигоше, 0414    Поздравише редом капетане, 0415    Капетани редом стотинаше, 0416    Стотинаши момчад барјактаре, 0417    Барјактари ђецу десечаре, 0418    Десечари сву осталу војску, 0419    Да се брже дижу на оружје, 0420    Ударише на Грахово Турци. 0421    Кад то чуше млади Црногорци, 0422    Заповијед књаза свијетлога, 0423    Сви радосно на ноге скочише, 0424    Припасаше свијетло оружје; 0425    Тад скочише момчад барјактари, 0426    Тер развише свилене барјаке, 0427    Капетани војску окренуше, 0428    Пред њима су српске војеводе, 0429    Који желе војеват’ с Турцима, 0430    На Грахово мегдан дијелити, 0431    Јер су, брате, љути Црногорци, 0432    Јер им бјеше жалост останула, 0433    Кад је Омер паша ударао, 0434    Ђе утече здраво и весело. 0435    Ал’ војводе устављају војску, 0436    Причекују војеводу Мирка. 0437    Мало било, много не трајало, 0438    Ево, брате, Ријечке нахије, 0439    Има војске дванаест стотина, 0440    Али, брате, огња жестокога, 0441    Пред њима су силне поглавице, 0442    Којено сам пређе споменуо, 0443    Онда књаже с кнегињом изиде, 0444    Своју војску гледе и сехире, 0445    На пут њима благослове дају, 0446    Од Турака да се храбро бране, 0447    И јунаштво своје да покажу. 0448    Сва се њима војска поклонила, 0449    С барјацима књазу зафалише. 0450    Онда скочи Мирко војевода, 0451    Поклони се књазу и кнегињи, 0452    Па припаса свијетло оружје, 0453    А млађи му коња приведоше; 0454    Виловита коња окрочио, 0455    Обрну га уз поље Цетиње, 0456    За војводом сва остала војска. 0457    Априла је двадесет осмога, 0458    Кад војвода у Грахово дође, 0459    И на Хумац Катуњане нађе, 0460    Ђе су вељи тамбор учинили, 0461    Међу тамбор српске поглавице. 0462    Ту војвода војску уставио, 0463    И од пута мало починуо, 0464    Док одмори себе и војнике. 0465    Тадар Мирко војводе позива, 0466    С војводама разговор вођаше, 0467    Како треба војску разд’јелити 0468    И вас тамбор турски опколити 0469    И пашама на шанац удрити, 0470    И о томе много говорише, 0471    И способна војводе рекоше, 0472    Да се данас војска раздијели, 0473    Па с помоћу Бога великога, 0474    Да ми сутра на Турке удримо, 0475    У шанчеве Турке затворимо, 0476    Нек се спази грдни Османлија, 0477    У чију је земљу улазио, 0478    И нек позна што су Црногорци. 0479    Тад војвода Петровићу Мирко 0480    Скочи јунак на ноге лагане, 0481    Стаде српску разређиват’ војску. 0482    Првог српског војеводу зимну, 0483    По имену Петра Вукотића, 0484    "Вукотићу, од старине бане! 0485    "Ево тебе Оздринићи листом, 0486    "Под барјаком војске пет стотина, 0487    "И са војском два сокола сива, 0488    "Братучеда Јован-капетана, 0489    "Харамбашу Петровића Луку: 0490    "Хајде, Петре, с војском од запада 0491    "Низ Омутић високу планину, 0492    "Држи, Петре, на окупу војску, 0493    "Али немој с војском ударити, 0494    "Док ја даднем од боја знамеwе." 0495    Па дозива Милоша сердара, 0496    Капетана војводу Илију: 0497    "Ха на ноге, двије поглавице, 0498    "Хајте с Петром Омутић-планини, 0499    ”И водите Цуца пет стотина, 0500    "И ставите војску у параду, 0501    "С десна крила Петра Вукотића." 0502    Пак дозива два сива сокола, 0503    Два сокола до два капетана, 0504    По имену Станојевић-Бора, 0505    И јунака Бошка капетана: 0506    "Ха на ноге, два сокола сива, 0507    "Хајте с Петром Омутић-планини, 0508    "И водите војске пет стотина, 0509    "И ставите по начину војску, 0510    "С л’јева крила Петра Вукотића." 0511    Па позива двије војеводе, 0512    По имену Лукетина Сава 0513    И војводу Петра с Љуботиња: 0514    "Ха на ноге, двије поглавице! 0515    "Подигните Ријечку нахију 0516    "И четири српска капетана, 0517    "Хајте с војском у Бабјак планину, 0518    "Удрићете низ Осјеченицу 0519    "На шанчеве цара честитога." 0520    Пак дозива Ђура војеводу: 0521    "Ха на ноге, војевода Ђуро! 0522    "Ево тебе гарде шест стотина, 0523    "Све књажева бирана јунака, 0524    "И са гардом братучеда мога, 0525    "По имену Петровића Крца, 0526    "Води војску брду Корјенићком, 0527    "Да удариш војски из пријека, 0528    "Откуда се не надају Турци, 0529    "Да ударе црногорски вуци, 0530    "И ти друма широкога чува’ 0531    "Од Клобука и од Корјенића." 0532    Перјаничког зове капетана: 0533    "Ха на ноге, Мило капетане! 0534    "Раздијели ђецу перјанике 0535    "На војводе и на капетане, 0536    "Нека војску храбре и веселе." 0537    А четврту војску оставио,м 0538    Оставио себе војевода 0539    И са војском три српске војводе 0540    И четвртог Паја капетана,м 0541    Да шњим иде у Орљу планину. 0542    Каде Мирко сву војску разреди, 0543    Тад војвода међу војском стаде, 0544    И сву онда слободити поче, 0545    И слово им бодрости давати: 0546    "Црногорци, моја браћо драга! 0547    "Ево на нас Отмановић-цара 0548    "И његова војска силновита, 0549    "Сада треба да дух ободримо 0550    "И на Турке сутра ударимо, 0551    "Да ми турску силу раскрхамо, 0552    "Нека знаду све те бановине, 0553    "Да су кадри млади Црногорци 0554    "На милитар царски ударити 0555    "И с пушкама посрамит’ лубарде, 0556    "С ножевима пушке бајунете; 0557    "И јошт, браћо, да се споменете, 0558    "Што сте страшни завјет учинили, 0559    "Пред нашијем књазом и кнегињом, 0560    "Да нећете жалит’ умријети 0561    "За свог књаза и за отачаство." 0562    Кад војвода све слово изусти, 0563    У војску се учини знамење, 0564    Ударише свирке и мужике, 0565    Барјактари барјаке развише, 0566    А војводе војску окренуше. 0567    Боже драги, на свему ти фала! 0568    Дивно ли их бјеше погледати, 0569    Како војска весело иђаше, 0570    Особито ту књажеву гарду! 0571    На капе им орли двојеглавни, 0572    На њима су свилени барјаци, 0573    Све на нову форму начињени, 0574    На барјаке црногорска арма, 0575    Усред арме слово Данилово, 0576    Што војнике диже на јунаштво, 0577    Међу њима витез попе Ђуро, 0578    Сву је војску главом надвисио, 0579    Њему шљике у ордију нема 0580    До војводе Милош-Обилића. 0581    Априла је двадесет деветог, 0582    Кад се хоће војске ударити 0583    У Граховцу пољу широкоме. 0584    Ферук паша бјеше подранио 0585    Пити каву и авдес узети, 0586    Кад се њему даде погледати 0587    Око шанца на четири стране, 0588    Све угледа крстача барјака, 0589    Под барјаке силновиту војску, 0590    Кад погледа у Орљу планину, 0591    Виђе паша у ширину војску 0592    Баш од Орла високе планине, 0593    До студене Граховца ријеке, 0594    Па он зове Смаил-агин Деда: 0595    "О дед-аго, турска перјанице, 0596    "Силна војска у Орљу планину, 0597    "Међу војском једна поглавица 0598    "На ђогату коњу од мегдана, 0599    "Хала, Дедо, да страшна јунака! 0600    "Црни су му до рамена брци, 0601    Сједе њему на рамена брци 0602    "Ка соколу крила на кољена, 0603    "Токе су му прси запучиле, 0604    "За појас му двије пушке мале, 0605    "А од бедри сабља окована, 0606    "Од рамену пушка шеишана, 0607    "А у руке срчали дурбина, 0608    "Тер он наше разгледује шанце, 0609    "Мисли јунак на нас ударити: 0610    "Него узми срчали дурбина, 0611    "Нећеш ли га на дурбин познати." 0612    Узе Дедо срчали дурбина, 0613    Како дурбин на око турио, 0614    Позна Дедо војеводу Мирка, 0615    Тер Феруку паши каживаше: 0616    "Ферук-пашо, драги господаре! 0617    "Оно ти је војевода Мирко, 0618    "Брат Данила Петровића књаза, 0619    "Силни јунак кано Здриновићу, 0620    "Он цијелом војском командира, 0621    "Зар не видиш, драги господаре, 0622    "Соколове младе Црногорце, 0623    "Како их је уредио Мирко 0624    "Око шанца на четири стране? 0625    "Сваки држи пушку преко крила 0626    "А десницу на јатаган-ножа, 0627    "Мисле Срби данас ударити, 0628    "Биће, пашо, хала од Турака, 0629    "Јер јунаци јесу Црногорци." 0630    Када паша Деда разумио, 0631    Овако је њему говорио: 0632    "Бре не лудуј, Смаил-агин Дедо, 0633    "Не бојим се војеводе Мирка, 0634    "Док је мене шанца и топова 0635    "И царева бирана низама, 0636    "Рашћераћу влахе уз планину, 0637    "А војводу уфатити жива." 0638    Ал’ не рече Турчин ако Бог да. 0639    Пак срдито на ноге скочио, 0640    Тер управи војску у параду, 0641    А поправи на шанце топове, 0642    Три хиљаде отправи војника, 0643    Да ударе Омутић-планини 0644    На јунака Петра Вукотића, 0645    А оправи царске коњанике 0646    И остале крајичнике Турке, 0647    Да ударе на књажеву гарду, 0648    На јунака војеводу Ђура. 0649    Каде Петар војску огледао, 0650    Скочи јунак на ноге лагане, 0651    Пак он зове Милоша сердара, 0652    Два сокола, оба капетана: 0653    "А на ноге, српски соколови! 0654    "Ево на нас Турци обрнуше, 0655    "Да се јутрос мушки покољемо." 0656    Тад скочише српске поглавице, 0657    И лијепо војску уредише, 0658    Најпрви су млади барјактари, 0659    А за њима храбри начелници, 0660    А за њима сва остала војска, 0661    Пак Турцима поше у сретање. 0662    Жељни Турци, жељни Црногорци 0663    Црне, брате, крвце од јунаках. 0664    А када се близу саставише 0665    Ту се војске грдно поздравише 0666    Црним прахом и тешким оловом, 0667    Три се пута ватром преметнуше, 0668    Многи мртви на земљу падоше, 0669    Ал’ се не зна, чиј’ ће мегдан бити. 0670    Онда рече Петровићу Лука: 0671    "Што је ово, браћо Црногорци!" 0672    Пак истрже јатагана ножа, 0673    Пак у Турке јуриш учинио, 0674    С друге стране Боро капетане, 0675    По три турске посјекоше главе. 0676    Али пуче пушка од Турака, 0677    Тер погоди Петровића Луку, 0678    Мртав јунак паде земљи црној; 0679    Друга пуче пушка од Тураках, 0680    Тер пшогоди Бора капетана, 0681    И он јунак паде земљи црној; 0682    Црногорци кад то видијеше, 0683    Ђе падоше двије поглавице, 0684    Јошт се веће боју распалише, 0685    Тер фриснуше млади капетани, 0686    Стотинаши, момчад барјактари, 0687    Тер у Турке јуриш учињеше, 0688    А за њима сва остала војска, 0689    Кад угнаше у шанчеве Турке, 0690    Пет стотина глава посјекоше, 0691    И у шанац затворише Турке. 0692    А удрише царски коњаници 0693    На витеза војеводу Ђура, 0694    На књажеву гарду изабрану. 0695    Сада слуша’ боја жестокога! 0696    Кад се двије војске ударише, 0697    Црногорци и царски коњици, 0698    Ту се, брате, живи поваташе, 0699    Стоји цика малије пушака, 0700    Клепет стоји ножа и сабаља, 0701    С обје стране многи погибоше. 0702    Тадер скочи војевода Ђуро, 0703    Трже сабљу у десницу руку, 0704    Пак у Турке јуриш учинио, 0705    С друге стране Петровићу Крцо, 0706    А за њима сва гарда остала, 0707    Поломише царске коњанике. 0708    До шанчева цара честитога 0709    Двјести триде’с глава посјекоше. 0710    Ал’ да видиш војеводу Ђура! 0711    Он ми иде право на шанчеве 0712    С голом сабљом у бијелој руци, 0713    Шњиме иду многи Црногорци, 0714    Соколови лафи одабрани, 0715    Хоће јунак завјет да испуни, 0716    И шанчеве турске да продере. 0717    Кад се јунак шанца приватио, 0718    Ал’ га флотун царски дочекао, 0719    Ту војводу Турци погубише, 0720    И са шњиме халај-барјактара, 0721    Од Његуша Кустодију Маша, 0722    И остале неке соколове. 0723    Попе Ђуро, покојна ти душа! 0724    Твоје име никад не умире, 0725    Јер си вјечни спомен оставио. 0726    Ал’ не хоће, да узмиче гарда, 0727    Но једнако бојем уришује, 0728    Јере с гардом силан јунак бјеше, 0729    Који не зна, што је умријети, 0730    По имену Петровићу Крцо, 0731    Од сената вице-преседенте, 0732    Но једнако бојем уришује, 0733    А све шанце турске погледује 0734    Да би јунак у њих ускочио, 0735    Него флотун турски узбијаше, 0736    Живу ватру на гарду сипаше. 0737    А то гледа војевода Мирко, 0738    Ђе се страшна крвца пролијева 0739    Од Турака и Црногораца, 0740    Тадар ужди топа огњенога, 0741    И од боја учиње знамење 0742    На војводе и на капетане. 0743    Тад војводе на ноге скочише, 0744    И лијепо војску уредише, 0745    И управо на шанац одоше. 0746    А када се близу примакоше, 0747    Поглавице војски говорише: 0748    "Ха сад, браћо, сиви соколови! 0749    "А у име Бога великога 0750    "И у здравље књаза свијетлога!" 0751    Сад да ти је, побро, погледати! 0752    Кад удфрише одсвуд Црногорци 0753    На шанчеве цара честитога, 0754    Стаде хука крстача барјака, 0755    На крстача орла великога, 0756    Скачу момци, ка да су под крила, 0757    И на шанац страшно ударише. 0758    Ал’ их Турци добро дочекаше 0759    Црним прахом и тешким оловом, 0760    И зорно се Турци опријеше, 0761    Јер шанчеве своје не пушташе, 0762    Но на ватру војску дочекаше, 0763    Сипљу огањ на свакоју страну. 0764    Пучу пушке, броја се не знаде, 0765    Грме топи, просипљу картучи, 0766    А кумпаре лете под облаке, 0767    Разбијају под облак ептире, 0768    Паше трче шанцу на све стране, 0769    Уређују војску у параду, 0770    Поправљају на шанце топове; 0771    Црногорац не зна за параду, 0772    Нити знаде, што пучу лубарде, 0773    Уриш чине, никад не престају, 0774    И на шанац живу ватру дају. 0775    Ту се чини страшна батарија, 0776    Што до данас виша била није 0777    Од Тураках и Црногораца. 0778    Како вјетри траву повијаху, 0779    Тако мртви, рањени падаху. 0780    Не чуди се, драги побратиме, 0781    Који носиш име од Србина, 0782    Јер је таква страшна батарија, 0783    Стари ми се поклаше крвници, 0784    Од тутња се ништа не чујаше, 0785    А од дима ништа не виђаше. 0786    Гледа јунак Петровићу Мирко 0787    Кроз његова срчали дурбина, 0788    Гледа јунак на четири стране, 0789    Да се не би поломила војска, 0790    Али ништа виђет’ не могаше 0791    Од густога дима из пушака, 0792    Него ђегђе крстача барјака, 0793    Што кроз маглу пролећети ћаше, 0794    Кано мјесец кроз мутне облаке. 0795    Када било дневи око подне, 0796    Ферук паша у муку се нађе, 0797    Изгибоше њему начелници, 0798    По избору царски алај-бези, 0799    Погибоше цареви бимбаше, 0800    Изгибоше на топе тобџије, 0801    Тер два топа престаше пуцати, 0802    Јере живи огањ не даваше. 0803    Кад се паша виђе у невољу, 0804    Био барјак диже од зламења, 0805    С топовима пуца без олова, 0806    Да би Срби натраг узмакнули 0807    И од боја мало починули. 0808    Црногорци не знаду зламења, 0809    Нити знаду, шта је починути, 0810    Но једнако шанцу уришују. 0811    Тадер се је паша присјетио 0812    За науку старца Омер-паше, 0813    Пак отиде тужан под шатором, 0814    Љуто цвили, а сузе пролива, 0815    И проклиње дане и године 0816    И Авдула султана својега, 0817    Који га је на зло напутио 0818    И на Црну Гору отправио. 0819    Но да видиш војеводе Мирка! 0820    Често јунак топа ужижаше: 0821    Војводама на знање чињаше, 0822    Да ми војску храбре и веселе, 0823    Траја ватра до мрака мрклога; 0824    Двија уре јесте ноћи било, 0825    Кад од боја војске починуше; 0826    Бој је траја’ шеснаест сахата, 0827    Нит’ сједоше, нит’ љеба једоше, 0828    Нит’ од боја та дан починуше. 0829    Турцима је добра срећа била, 0830    Јере више није дневи било, 0831    Ћаху Срби шанац освојити 0832    И све Турке под сабљом турити, 0833    И на томе мегдан прекинути, 0834    Но их тавна нојца уфатила. 0835    Ал’ да видиш младе Црногорце! 0836    Око шанца ватру наложише, 0837    А пјевају пјесму од побједе, 0838    А све вичу: "предајте се, Турци, 0839    "Предајте се, да вас не кољемо!" 0840    Кад у јутро јутро освануло, 0841    Подранио војевода Мирко, 0842    Тер разгледа мртве и рањене, 0843    Мртве даде одмах закопати, 0844    А рањене посла у Грахово. 0845    Па позива сокола сивога, 0846    По имену Хери де ла Руја, 0847    Који бјеше из града Парижа, 0848    А саклетар књаза свијетлога: 0849    "Деларује, мој сиви соколе! 0850    "Хајде пођи турскоме тамбору, 0851    "Поздрави ми два паше царева, 0852    "Нека дођу, да ми се предаду, 0853    "И предаду цареве топове 0854    "И остало свијетло оружје, 0855    "И зада’ им моју вјеру тврду, 0856    "Животу им ништа бити неће. 0857    "Ако ли се не шћену предати 0858    "И предати царево оружје, 0859    "Задај њима моју вјеру тврду, 0860    "Да ћу сутра на њих ударити 0861    "И све Турке под сабљу турити." 0862    Када Француз ријеч разумио, 0863    Скочи јунак на ноге лагане, 0864    Оде право турскоме тамбору 0865    Под шатором, ђе паше сјеђаху. 0866    Њима Француз добро јутро зваше, 0867    Оба паше Бога прифатише. 0868    Деларује њима проговара: 0869    "Поздрав вам је од војводе Мирка, 0870    "Зове оба, да му се предате, 0871    "Да предате цареве топове 0872    "И остало свијетло оружје, 0873    "Пуштаће вас здраво и весело. 0874    "Ако ли се предати нећете, 0875    "Даје вама своју вјеру тврду, 0876    "Да ће сутра на вас ударити 0877    "И сву војску под сабљом турити. 0878    "И ја велим, да му се предате, 0879    "Да ви цару војску не губите, 0880    "Јер се, Турци, бранит’ не можете, 0881    "Видите ли одсвуд Црногорце 0882    "Ђе су вама друма прекинули 0883    "А живу вам воду уватили?" 0884    Ферук паша пристати хоћаше, 0885    Али јунак Кадри-паша неће, 0886    Но Француз паша проговара: 0887    "Деларује из града Париза, 0888    "Поздрави ми војеводу Мирка, 0889    "Ја сам волиј главу изгубити 0890    "Но царево предати оружје 0891    "И срамотно у Цариград поћи." 0892    Деларин се натраг повратио, 0893    Све кажује војеводи Мирку. 0894    Када јунак ријеч разумио, 0895    Он изнова војску наредио, 0896    Рече јунак јутра ударити 0897    И све Турке под сабљом турити. 0898    У ријечи у коју збораше, 0899    Ево њима ситна књига дође 0900    Из Требиња града бијелога, 0901    Од Србина добра пријатеља: 0902    "На знање ти, војевода Мирко! 0903    "Силан индат иде Ферук-паши 0904    "Од Требиња града бијелога, 0905    "Три тамбора царева низама 0906    "А хиљаду осталих Турака 0907    "Баш од Босне и Херцеговине, 0908    "Но ако си јунак, ка те кажу, 0909    "Ну дочека царева индата. 0910    "Ако теби Бог и срећа даде, 0911    "Да разбијеш индат у планину, 0912    "Сви су твоји у Граховац Турци." 0913    Кад војвода књигу проучио, 0914    Од радости на ноге скочио, 0915    Пак позивље двије војеводе 0916    По имену Лукетина Сава 0917    И војводу Петра с Љуботиња: 0918    "Ха на ноге, двије поглавице, 0919    "Подигните Ријечку нахију 0920    "И четири храбра капетана, 0921    "Хајте с војском на друм од Требиња 0922    "У крваве доле Миротинске, 0923    "Да чекате царева индата, 0924    "И да индат царев разбијете." 0925    Пак позива једнога јунака, 0926    Баш сердара Јовићевић-Сава: 0927    "Ха на ноге, мој сиви соколе! 0928    "Води гарду с Ријечком нахијом 0929    "У крваве доле Миротинске, 0930    "Уфатите друме у планину, 0931    "Па ми снажно удрите на Турке, 0932    "Нећу ни ја сјеђети залуду." 0933    Тад скочише српске поглавице, 0934    Силновиту војску подигоше, 0935    Обрнуше шњоме уз планину, 0936    Ђе гледају паше из шанчева. 0937    Тада скочи Петровићу Мирко, 0938    И даде ми знати војводама, 0939    Како мркне и почине сунце, 0940    Да примакну до шанчева војску. 0941    Кад у јутро јутро освануло, 0942    Најпрвога од маја мјесеца 0943    На Христово на вознесеније, 0944    Кад Турцима дође погибија, 0945    Турски се је индат подигнуо 0946    Од Требиња града бијелога, 0947    Хита индат у пољу Граховцу. 0948    А кад дође горе у планину 0949    На крваве доле Миротинске, 0950    Виђе Турчин крстаче барјаке 0951    Око друма на обије стране, 0952    Виђе Турчин, пак се усплахнуо. 0953    Тад викнуше српске поглавице; 0954    "Стан’, Турчине, куд си наклопио, 0955    "Ти нијеси друма угодио." 0956    Па ми страшно удрише на Турке, 0957    С једне стране гарда изабрана, 0958    С друге стране Ријечка нахија. 0959    Ал’ се Турци зорно опријеше, 0960    Тер се војске страшно ударише, 0961    Погоне се војске по мегдану 0962    По сахата тамо и овамо, 0963    Кад је пола од сахата било, 0964    Црногорци јуриш учињеше 0965    С ножевима у бијеле руке, 0966    Јадни Турци трпјет’ не могаше, 0967    Него своје плећи окренуше, 0968    Бјеже тужни пут града Клобука, 0969    Пут Клобука и пут Коренића, 0970    Ђено има хода два сахата. 0971    Ал’ како ће, брате, утекнути 0972    Црна врана сивоме соколу, 0973    Али соко орлу великоме, 0974    А камо ли Турчин Црногорцу? 0975    Ћераше их до града Клобука, 0976    До Клобука и до Коренића, 0977    Не пушташе жива ђавољега, 0978    Ни да каже, како им је било, 0979    То свједоче крајичници Турци, 0980    Којизи су очима гледали 0981    Са бедема из града Клобука, 0982    Узеше им млади Црногорци 0983    Много пуста небројена блага, 0984    Прах, олово и другу захиру, 0985    Што пашама у око иђаше, 0986    Па се војска натраг повратила, 0987    Сваки носи од Турчина главу, 0988    Неки двије, а неки четири, 0989    Носе турско свијетло оружје, 0990    Очекују војеводу Мирка, 0991    Што ће бити горе у планину. 0992    Кад војвода гласе разумио, 0993    Да је турски индат погинуо, 0994    Тад војвода на ноге скочио, 0995    И на шанац сву војску разреди: 0996    С љева крила Петра Вукотића 0997    С братучедом Јован-капетаном, 0998    А до Петра Милоша сердара 0999    С побратимом војводом Илијом, 1000    До Илије Бошка капетана, 1001    А до Бошка Бјелице јунаке; 1002    С десна крила уредио Мирко, 1003    Уредио три српске војводе, 1004    Радоњића Ива војеводу 1005    С побратимом Машом капетаном, 1006    А до Ива Мартиновић-Марка 1007    С капетаном Шпадијером Стефом, 1008    А до Марка војеводу Ђура, 1009    Војеводу Ђура Поповића, 1010    А до Ђура Паја капетана; 1011    По сриједи војевода Мирко 1012    С перјаничким Милом капетаном, 1013    Пак се шанац турски ударише. 1014    Кад то виђе паша Ферук паша, 1015    Препаде се, злосретња му мајка! 1016    Пак побјеже, црн му образ био! 1017    Ал’ не бјежи јунак Кадри-паша, 1018    Но уставља царева низама, 1019    Шупље коло чини од низама, 1020    Сипље огањ на свакоју страну, 1021    Тер он себе и топове брани. 1022    Ал’ му коло ништа не помаже, 1023    Црногорци коло проломише, 1024    Млоге Турке под сабљом турише, 1025    И цареве топове узеше, 1026    Кадри-паши главу посјекоше, 1027    Пос’јече га стари мегданџија 1028    А од Цуца војвода Илија. 1029    Бјеже јадни уз планину Турци, 1030    Ћерају их црногорски вуци. 1031    А то гледа из Космача вила, 1032    Тер позива три добра јунака 1033    По имену Лукетина Сава, 1034    Војеводу Петра с Љуботиња 1035    И сердара Јовићевић-Сава, 1036    Овако им говораше вила: 1037    "Што трајете, српске поглавице, 1038    "Али сте се јутрос посилили, 1039    "Ђе сте много глава окинули, 1040    "Зар не знате, али не чујете, 1041    "Да је јутро Мирко ударио 1042    "Са свом војском и са војводама 1043    "На два паше цара честитога? 1044    "Вас ми шанац турски раскрхаше, 1045    "Кадри-паши главу посјекоше, 1046    "А цареве топове узеше, 1047    "Ферук тужан бјежи уз планину, 1048    "За Феруком сва царева војска, 1049    "Ћерају их млади Црногорци, 1050    "Хиљаду су глава окинули. 1051    "Но на ноге, Срби, сокјолови, 1052    "Да ви царску војску претечете, 1053    "Да од врага не утече трага." 1054    Кад то чуше српски соколови, 1055    Сви од земље на ноге скочише, 1056    Побачаше од Турака главе 1057    И турачко свијетло оружје, 1058    Своје шарке пушке прифатише, 1059    Пак на двоје војску разредише, 1060    И Турцима поше у сретање. 1061    Кад дођоше долу Миротинском 1062    И књажева гарда одабрана, 1063    Страшан стоји тутањ уз планину, 1064    Бјеже Турци како горски вуци, 1065    Ћерају их млади Црногорци, 1066    Соколови крилати орлови, 1067    Што Турчину не да одмакнути, 1068    Но му ножем одсијеца главу. 1069    Кад то виђе Ријечка нахија 1070    И књажева гарда одабрана, 1071    Што учиње Катунска нахија, 1072    Фрисну војска, ка да се помами: 1073    "Стан’, Феруче, да се поздравимо, 1074    "Срамота је без здравице поћи, 1075    "Што ћеш цару честитоме казат’?!" 1076    Пак сприједа удрише на Турке, 1077    А о зада млади Катуњани. 1078    Мио Боже, на свему ти хвала! 1079    Ко ће ово пером описати 1080    Ал’ у пјесму, побре, споменути, 1081    Кад се војске двије ударише 1082    У крваве доле Миротинске, 1083    Једна турска, а друга ришћанска, 1084    Стаде црне земље тутњавина, 1085    Разлежу се брда и долине, 1086    А тресе се дрвље и камење 1087    Од онога огња жестокога, 1088    Више војске облак се навуче 1089    Од онога дима из пушака, 1090    Тер над њима помрачило сунце, 1091    Разгоне се војске по долинам’ 1092    И по брдим’, високим планинам’. 1093    Док престаде пушка талијанка 1094    И царева пушка гарабинка, 1095    Стаде клепет ножа и палоша, 1096    Бајунета, сабље и ханџара, 1097    Тада Срби одсвуд нападоше, 1098    И страшно ми на Турке удрише: 1099    Ту се разнат’, брате, не могаше 1100    Ни војводе, нити капетана, 1101    Стотинаша, нити барјактара, 1102    Десечара, ни простог војника, 1103    Него сложно разагоне Турке, 1104    По разбоју крв се пролијева, 1105    Тешки камен од оке носаше, 1106    У крви су угрезли јунаци, 1107    Тер се многи познат’ не могаху. 1108    Наскачу се млади Црногорци, 1109    Ко ће више глава окинути, 1110    Да часније може књазу доћи. 1111    Ћераше их млади Црногорци, 1112    До Клобука града бијелога, 1113    Ту господу многу исјекоше 1114    Од Стамбола града бијелога, 1115    И осталих царскијех војника 1116    За четири хиљаде Турака. 1117    Сам’ утече паша Ферук паша, 1118    Уведе га Смаил-агин Дедо. 1119    Нека бјежи, весела му мајка! 1120    Он ће казат’ Авдулу султану, 1121    Како му је ратовање било 1122    Са Данилом Петровићем књазом. 1123    Па се српска повратила војска 1124    Искићена турскијем главама 1125    И многијем турскијем оружјем, 1126    Звијездама и са медаља, 1127    Које бјеху с Турака скинули. 1128    У Граховац прикупи се војска, 1129    И од боја трудна починула 1130    Под шаторе цара честитога. 1131    Тада скочи војевода Мирко, 1132    По добићу јунак књигу пише 1133    Своме брату Петровићу књазу: 1134    "Поздрав вама, књаже и књагино! 1135    "Од вашијех редом поглавица, 1136    "Од војника твога свакојега, 1137    "Ми с Турцима мегдан дијелисмо, 1138    "Вјечни спомен овден остависмо, 1139    "Осам хиљад глава остависмо, 1140    "И Кадрика-пашу царевога. 1141    "Узесмо им огњене топове, 1142    "Све шаторе и турско оружје, 1143    "Прах, олово и другу захиру, 1144    "Другог блага, есапа му нема. 1145    "А и ми смо, књаже, изгинули, 1146    "Сто и тридесет и седам јунака, 1147    "Све по избор бољи од бољега, 1148    "Међу њима неке поглавице, 1149    "Које, књаже, морам споменути: 1150    "Погибе нам један силан јунак, 1151    "Шев од гарде, војевода Ђуро, 1152    "Са сердаром Ђурашковић-Ђуром, 1153    "И погибе Петровићу Лука 1154    "Из крвава села Марковине 1155    "С побратимом Бором капетаном 1156    "Од витешке од куће Милића, 1157    "И погибе алај-барјактаре 1158    "Од Његуша Кустодија Машо, 1159    "И погибе соко тица сива, 1160    "По имену Манојловић Ристо, 1161    "Твога, књаже, хитра перјаника, 1162    "Али приђе,м нег’ је погинуо, 1163    "Тридесет је посјека Турака. 1164    "Ал’ их, књаже, не треба жалити 1165    "Ниједнога, што је погинуо, 1166    "Јере гинут’ они никад неће, 1167    "Јер су вјечни спомен оставили, 1168    "Доклен тече сунца и Грахова. 1169    "Пет стотина има рањеније 1170    "Од пушака и од бајунета, 1171    "Црногорца по избор јунака, 1172    "Шиљемо их на поље Цетиње, 1173    "А сва војска сједи у Граховцу, 1174    "И чекамо од вас заповједи, 1175    "Хоћемо ли подигнути војску 1176    "И узети сву Херцеговину 1177    "До Мостара града бијелога, 1178    "До Циљана Црнојевић-Ива! 1179    "Што је наше од старине било." 1180    А кад књазу ситна књига дође, 1181    Виђе књаже радоснога гласа, 1182    Пак весело на ноге скочио, 1183    Даде уждит’ стотину топова, 1184    Пак војводи књигу отписује: 1185    "Поздрав тебе, Мирко војевода! 1186    "И војнику моме свакојему, 1187    "Враћ’те војску, хајте Гори Црној, 1188    "Јере нема више ратовања, 1189    "Јере нама добра помоћ дође 1190    "Од Русије и земље Француске, 1191    "Баш четири велике ђемије, 1192    "Свака носи по сто лубарада, 1193    "На њима су силнизи јунаци, 1194    "Од Русије силни капетани 1195    "По имену Тодор Јушковићу, 1196    "Од Француске Дела Гравијера, 1197    "Пристали су под град Дубровнику, 1198    "Пак не даду више ратовати, 1199    "Ни султану војску подизати." 1200    Кад војводи ситна књига дође, 1201    Он свијема глас и књигу каже. 1202    Кад то чуше млади Црногорци, 1203    Ту весеље страшно учињеше, 1204    Пак одоше шићар дијелити 1205    На војника редом свакојега, 1206    Војводама дају старјешинство. 1207    Господару књазу свијетломе 1208    Оставише зелене топове 1209    И остало све царско оружје, 1210    Све барјаке, зв’језде и медаље, 1211    Да то држи у арсенат књаже 1212    Рад спомена турске погибије, 1213    И два хата паша царевије 1214    Под пусатом, хузда сребрније. 1215    Пак скочише тадар Црногорци, 1216    А пред њима српске војеводе, 1217    Здраво доше на поље Цетиње, 1218    Лијепо их књаже дочекива, 1219    Весеље им чини из топова, 1220    И овако њима проговара: 1221    "Фала вама, браћо Црногорци, 1222    "Фала вама, лави одабрани, 1223    "Кад сте такви силени јунаци! 1224    "Ми наш дио царства осветисмо, 1225    "На Косово што је погинуло, 1226    "Да нас нико прекорит’ не може." 1227    Садај вјеруј, брате Славјанине! 1228    Ову пјесму моју од истине, 1229    Али вјеруј, ал’ како ти драго, 1230    Ал’ ће Турчин ово вјеровати, 1231    И наш сусјед, који је гледао 1232    Сврх Врсника, високе планине. 1233    И да сте ми здраво и весело, 1234    Црногорци, сиви соколови!